Акутни мождани удар представља фокални или глобални поремећај мождане функције који нагло настаје, последица је поремећаја мождане циркулације или стања у коме проток крви није довољан да задовољи метаболичке потребе неурона за кисеоником и глукозом и резултује оштећењем мозга и поремећајем или губитком функције мозга.

Сваке године у Србији више од 20.000 људи доживи акутни мождани удар. Једна трећина умре, а једна трећина остане трајно, тешко инвалидизирана. По учесталости можданог удара Србија је у светском врху са близу 3.000 новооболелих на милион становника.Упркос општем уверењу да је мождани удар болест која погађа старију популацију око једне трећине можданих удара се јавља код особа млађих од 65 година.

Исповест пацијента са можданим ударом

Величина и локализација оштећења, као и благовремено лечење можданог удара одређују тежину дефицита, који може бити од минималан до веома тежак. Јако је важно да пацијент схвати да је добио мождани удар и да треба одмах да потражи лекарску помоћ. Раним препознавањем симптома можданог удара и брзом реакцијом смањује се стопа морталитета и инвалидитета.

Мождани удар у бројкама

#1

Мождани удар је најчешћи узрок смрти жена у Србији.

20.000

У Србији годишње преко 20.000 људи доживи мождани удар. Од тог броја трећина премине одмах, трећина пацијената остаје са трајним инвалидитетом, а трећина се опорави.

Budi mudar spreči moždani udar - doktorka

20

На сваких 20 минута једна особа у Србији доживи мождани удар, а на сваких сат времена једна премине услед ове болести.

121

Пилот анализе у Србији показале су да би се применом НОАК само у првој години превенирало 121 изненадних смрти узрокованих применом традиционалне, досадашње терапије варфарином.

Подржи борбу против можданог удара (1,497)
Подржи борбу против можданог удара

Мождани удар је најчешће узрокован постојањем угрушка у артерији, услед тромбозе или емболије крвног суда, када се назива исхемијски мождани удар и јавља се код око 80% болесника са симптомима можданог удара. Друга врста можданог удара је акутни хеморагијски мождани удар, јавља се код до 20% болесника са симптомима можданог удараи настаје услед пуцања крвног суда.

На основу трајања симптома можданог удара разликује се још један облик исхемијског догађаја, а то је транзиторни исхемијски атак (ТИА), који се манифестује клиничким симптомима можданог удара који трају мање од 60 минута и у потуности се повлаче, не доводећи до структурних оштећења. ТИА је упозорење да постоји ризик од можданог удара који је највећи у првим данима и недељама након ТИА, зато је неопходно хитно трагање за узроком ТИА. Код ових болесника једна од најважнијих дијагностичких поступака је ултразвучни преглед крвних судова врата.

Mozdani udar - pacijent

Аларм за Хитну помоћ?

Фактори ризика за мождани удар, нарочито они на које се може утицати, представљају врло важну терапијску мету у превенцији првог и поновног можданог удара. У општој популацији је најважнија превенција пет класичних фактора ризика за мождани удар а то су: артеријска хипертензија, пушење, физичка неактивност, дијабетес мелитус и атријална фибрилација који посматрано збирно доводе до две трећине свих можданих удара. Чак до 90% нових можданих удара се може спречити лечењем наведених фактора ризика. Набројани традиционални фактори ризика за цереброваскуларне болести се обично везују за старију популацију, међутим резултати све већег броја истраживања указују на њихову растућу преваленцију у популацији млађих одраслих болесника.

Симптоми можданог удара

Jaka glavobolja

Тешка, до тада непозната главобоља

Vrtoglavica

Вртоглавица, дупле слике

Vid

Изненадно погоршање вида или губитак вида у једној половини видног поља

Koordinacija

Проблеми са координацијом, одузетост десне или леве половине тела (лица, руке и ноге)

Govor

Поремећај говорне функције (немогућност говора, изговарања или разумевања говора или и једно и друго)

Артеријска хипертензија је најзначајнији фактор ризика за настанка можданог удара. Особе које имају артеријску хипертензију имају три пута већи ризик од исхемијског можданог удара, док примена антихипертензивне терапије редукује ризик од настанка исхемијског можданог удара за око 40%. Пушење повећава шансу за настанак можданог удара, те уколико пушите 20 цигарета дневно, имате 6 пута већи ризик за настанак можданог удара у односу на непушаче. Физичка неактивност повећава ризик за мождани за око 25%-30%. Умерена физичка активност од 30 минута дневно, пет дана у недељи, смањује ризик за настанак можданог удара за 25%. Око једне петине пацијената са можданим ударом има и шећерну болест и пацијенти који имају дијабетес и мождани удар имају лошији исход након можданог удара.

Атријална фибрилација је стање неправилног и често убрзаног срчаног ритма. Врло је важно да се постојање атријалне фибрилације препозна, јер уколико се не лечи, представља најснажнији фактор ризика за настанак можданог удара. Особе са атријалном фибрилацијом имају пет пута већи ризик од настанка можданог удара у односу на општу популацију. Мождани удар узрокован атријалном фибрилацијом често доводи до смртног исхода или тешке онеспособљености. Са друге стране, применом антикоагулатне терапије мождани удари узроковани атријалном фибрилацијом се у великој мери могу спречити и тај ризик сманити за око 70%.

Поред наведених фактира ризика, каротидна болест, повишене масноће крви, гојазност (посебно гојазност абдоминалног типа), начин исхране, бројне болести срца, претерана употреба алкохола су такође важни фактори ризика за настанак можаног удара чијим раним препознавањем, лечењем и променом начина живота се може спречити велики број можданих удара.

Када се јави, мождани удар представља ургентно стање, које захтева рано препознавање симптома можданог удара и лечење пацијената у специјализованим Јединицама за мождани удар.

Примена терапије за разградњу крвног угрушка попут тромболитичке терапије рекомбинантним ткивним активатором плазминогена у прва 4,5 сата од настанка симптома исхемијског можданог удара повећава шансу за повољан исход након можданог удара за 30%. Што ранија примена тромболитичке терапије повећава шансу за повољан исход, те је тако третман примењен у првих 90 минута од настанка симптома можданог удара дупло кориснији у односу на третман у прва три сата, док не постоји јасна корист од примене терапије након 4,5 сати од почетка симптома. Процедура механичке екстракције тромба из великог крвног суда главе се може применити у периоду до 6-7 сати од настанка симптома можданог удара и може повећати шансу за преживљавање и смањити могућност настанка значајне онеспособљенсоти код око половине пацијената са симптомима тешког можданог удара. Из ових разлога је веома важно да болесници дођу у болничку установу што пре, јер примена ове специфичне терапије омогућава добар исход, често без неуролошког дефицита уколико се рано примени.

Управо ове реченице, које указују на симптоме, састављају акроним српског удружења “Мождани удар”:

Ход ти је промењен?
Искривљени су ти лице и уста?
Тешко помераш руку?
Нога ти је слабија?
Отежано говориш?

Лечење након можданог удара

У процесу лечења након можданог удара, важну улогу има и рехабилитациони третман са којим се започиње још током болничког лечења. Рехабилитациони третман пре свега помаже пацијенту са можданим ударом да поврати што већи степен независности у свакодневном функционисању.

Најснажнији фактор ризика за настанак новог можданог удара је претходни мождани удар, те се препоручује препознавање и лечење фактора ризика, укључујући примену лекова за лечење артеријске хипертензије и снижење холестерола у крви, примену антитромбоцитне терапије, антикоагулантне терапије код пацијената са атријалном фибрилацијом, оперативно лечење каротидне болести код одабраних пацијената. Такође, промена стила живота у виду повећања физичке активности, модификовања начина исхране, престанка пушења, редукције телесне масе и ограничене употребе алкохола у великој мери могу редуковати ризик на настанак новог можданог удара.

Budi mudar - spreči moždani udar